Beogradska priča o Cybertruck herojima (2.deo)

Ptice su cvrkutale na Dunavskom kejom, ljudi su šetali obalom uživajući u onom osećaju „April u Beogradu“ o kojem je još i Čola pevao. A Beograd, Beograd je procvetao na prolećnom suncu. Marko i Lazar, naši heroji sa srebrnim Cybertruck-ovima, nisu imali vremena za šetnju. Protekla dva meseca su bila najblaže rečeno, ludnica. Zahvaljujući Zoverp platformi i floti Cybertruck-ova, njihov biznis je eksplodirao. Lejla ih je neumorno promovisala na društvenim mrežama, a njihove isporuke su postale sinonim za brzinu, zabavu i, naravno, one fantastične Cybertruckove.

Ali, avanturistički duh Marka i Lazara ih je gurao dalje. „Šta kažeš, Lazo moj,“ rekao je Marko, držeći veliku čašu i srčući kafu ispred svog Cybertrucka, „da krenemo na put oko sveta? Sa Cybertruckom, naravno, i Zoverpom kao našim partnerom?“

Lazareve oči se raširiše kao kišobran kome je neko pritisnuo dugme. „Oko sveta? Ma ti si bre lud! Skroz lud burazeru!“

„Lud možda ali genijalan svakako!“ odgovorio je Marko, već tražeći na telefonu rute za Budimpeštu. „Zamisli, Lazare, isporuke po raznim gradovima, od Njujorka do Tokija! Lejla bi nas pratila online, snimala naše male avanturice, promovisala nas… Mi bismo bili prvi Cybertruck dostavljači koji su obišli svet!“

Lazare je i dalje bio skeptičan, ali Marko je već napravio plan. Nike stigao ni da razmisli a već ga je gledao kako priča sa Lejlom. Ona je bila oduševljena. „Moji Cybertruck Heroji na putu oko sveta? To će polomiti internet!“ veselo je vriskala već razmišljajući o prvim haštagovima.

I tako je počelo. Prva stanica: Budimpešta. Odlučili su da krenu preko Novog Sada i Subotice, uživajući u lepotama Vojvodine. Novi Sad ih je dočekao otvorenim rukama i još otvorenijim srcima. Dunavska obala je bila preplavljena šarmom, a Petrovaradinska tvrđava, sa svojim moćnim bedemima i pogledom na grad, ih je ostavila bez daha.

„Znaš li,“ rekao je Marko Lazaru dok su se šetali tvrđavom, „ovo je zapravo najveća tvrđava u Evropi sa bedemima dužim od 7 kilometara. Mogli bismo da napravimo utrku sa Cybertruckom okolo njega!“

Lazar ga je samo pogledao, slegao ramenima i klimnuo glavom. Znao je da će svaki Markovoj ideji morati da se prilagodi. Na sreću, tvrđava je bila samo za pešake, tako da je utrka Cybertruckom otpala.

Ali, avantura ih je ipak zadesila. Dok su se slikali ispred poznate Sat-kule, koja im je, sa svojim astronomskim satom, pokazala tačno vreme (a ono im je, naravno, bilo od izuzetne važnosti), primetili su grupu turista, zbunjenih i očajnih. Izgledalo je da je nebo palo pravo na njihove glave.

„Šta se dešava?“ upitao ih je Marko, prilazeći im sa prijaznim osmehom.

„Izgubili smo pasoše!“ jecnula je mlada žena iz grupe. „Ne znamo kako ćemo da se vratime kući u Berlin!“

Marko i Lazar se pogledaše. Zamahnuše rukom prema svom Cybertrucku. „Ne brinite, mi vas vozimo! Idemo pravac Beograd, Nemačka ambasada a tamo će vam već nešto srediti“

I tako, naši heroji su neočekivano postali taksisti za izgubljene turiste. Vožnja nazad do Beograda bila je prilika da im pokažu lepote Novog Sada i da ih opoju pričama o gradu. Turisti su bili oduševljeni, a Lejla je već objavila video sa naslovom „Beogradski heroji spasavaju dan (i sprovode vas kući sigurno!)“ koji je pljunuo po internetu.

Subotica, njihova sledeća destinacija, dočekala ih je sa živahnom energijom. Šarene fasade Palićke gradske kuće i mađarska secesijska arhitektura prenele su ih u drugo doba. Njihovo odredište za noć bila je Palić, popularno turističko mesto poznato po svom lekovitom jezeru i peščanoj plaži.

Pre nego što su se prijavili u hotel, odlučili su da brzo pogledaju jezero. Zalazeće sunce bacilo je zlatni sjaj na vodu, a zvonki zvuk smeha ispunio je vazduh. Marko, pravi zabavljač, odlučio je da snimi kratak pozdrav za Lejljine pratitelje.

„Zdravo iz sunčanog Palića, prijatelji!“ galamio je u telefon, držeći ga visoko. „Dobro de, nije sunčano, mesečasto i upravo ćemo se prijaviti u hotel, a onda…“

Iznenada, prekinuo ih je glas. Ozbiljna žena u čistoj, opeglanoj policijskoj uniformi stala je iza njih. „Izvinite, gospodo,“ rekla je strogim glasom. „Ne možete ovde da snimate bez dozvole.“

Marko, zatečen, zamuca izvinjenje. Lazar, uvek diplomata, umešao se. „Žao nam je, gospođo. Nismo znali. Samo smo u poseti iz Beograda i želeli smo da podelimo lepotu Palića sa našim online pratiteljima.“

Žena se nasmeja i malo ublaži. „Pa, ovo je lepo mesto,“ priznala je. „Ali pravila su pravila. Možda biste mogli da snimate izvan perimetra?“

Razočarani ali razumni, Marko i Lazar su joj se zahvalili i povukli se. Dok su odlazili, Marko je mrmljao: „Pa, to je bio antiklimaks savršenom trenutku u Paliću.“

Lazar se nasmejao. „Ne brinite, snimićemo neverovatne snimke sutra. Osim toga, ko zna koje nas avanture čekaju u hotelu?“

Nisu znali, ali njihova slutnja je bila ispravna. Kada su ušli u lobi, grupa bučnih biznismena svađala se sa recepcionerkom. Ispostavilo se da im je prevoz za Budimpeštu otkazan, a hotel je bio skoro pa potpuno popunjen.“

Marko, pravi biznismen u duši, video je zlatnu priliku. Pristupio je grupi sa širokim osmehom na licu. „Izvinite, gospodo,“ rekao je uljudno. „Jesam li ja dobro čuo da vam treba prevoz do Budimpešte?“

Biznismeni, umorni i frustrirani, pogledali su ga sumnjičavo. „A ko bi vi bili?“ grubo upita jedan od njih.

„Marko,“ odgovorio je on pružajući ruku. „A ovo je Lazar. Iz Beograda smo, i slučajno imamo prilično jedinstveno prevozno sredstvo – flotu Cybertruckova.“

Oči biznismena su se proširile. Intrigirani ponudom i perspektivom udobne vožnje, sklupili su se za kratki razgovor. Trenutak kasnije, onaj prvi se okrenu nazad ka Marku, a osmeh mu zameni ranije namrgođeno lice.

„Pa, gospodine Marku,“ rekao je glavni biznismen čvrsto mu stežući ruku. „Mogle bi da i prihvatimo vašu ponudu.“

I tako, ono što je počelo kao relaksirajuće veče u Paliću pretvorilo se u neočekivanu poslovnu priliku. Marko i Lazar su proveli noć pričajući biznismenima priče o svojim svetskim avanturama, sada već sve više srećni dogovorom da ih prevezu do Budimpešte u stilu – Cybertruck stilu.

Sledećeg jutra, pod vedrim plavim nebom, Marko i Lazar su natovarili prtljag biznismena u svoje Cybertruckove. Lejla, obaveštena Markovom kasnom noćnom porukom, već je uzburkala društvene mreže sa hashtagom #CybertruckTaxi. Kako su se udaljavali od hotela, trubeći futuriističkom sirenom Cybertrucka, znali su da je ovo tek početak njihove velike svetske turneje. Budimpešta je čekala, a sa njom i novo poglavlje u njihovom putovanju kao Beogradski Cybertruck Heroji.